Autor: Branislav Bašić
Ne živi i ne radi u Beogradu, ne drogira se, ne puši, ne pije, nije završio ekonomiju (uličnu) u Novom Sadu, ne sluša muziku, ne gleda filmove, ne čita, nije rođen 67 u Somboru (donela ga roda), nema rodbinu, nema prijatelje, nema talenta (pesme ukrao sa googla), ne zna da voli, ne voli da jede, ne voli da putuje, ne voli luđe od sebe, ne voli ni sebe, ne voli nerad, NE VOLI DA NE VOLI.
(Branislav Bašić Pekar)
I posle ovoga ti piši recenziju. Postoje ljudi koje ne možeš dočarati na pravi način ukoliko ih pre toga nisi video uživo. Slika i ton predstavljaju sintezu koja ih može dočarati na pravi način. Ipak probaću da vam na svoj način predstavim Pekara koga poznajem toliko dugo i mislim da znam sve o njemu, ali nije baš tako.
Sa njim nikada nije dosadno, uvek čuješ nešto novo potpuno nebulozno, ali začudićete se uglavnom istinito. Batana nikada niko do kraja nije upoznao, jer je on uvek ostavio taman toliko prostora da se pomeri malo napred, pa ga opet moraš pratiti i to bez dodatne analize, jer može da zaboli. Dva puta se čak dvoumio i da nas napusti, već su ga videli gore, ali vrhovni komandant još uvek nije spreman za njega.
Zato je rešio da nam kroz stihove prikaže svu nebulozu realnog života i usmeri nas na prihvatljivi haos u kome vladaju ljubav i akcija, kroz njegove stihove jasna samo onima koji su osetili grad u bukvalnom smislu te reči sa svim osećanjima koje on nosi. Svetlo je mrak, mrak je svetlo, prolaziš kroz mnoštvo metafora koje moraš savladati da bi shvatio poruku. Totalni grad, 100% R’n’R, bez stajanja, jedinstven u svojim putovanjima i saznanjima, isprepletan ljudima koji čine magiju života, onim potpuno neobičnim, skoro do neshvatljivosti. Svima ostavlja mogućnost da kroz metafore uđu u svoj drugi svet, oslobode se stega i žive život baš kao i on, po svojim sopstvenim pravilima. Njegova su uvek groteska, satkana ironičnim stavom i dijalozima koja nikoga ne mogu